Ako imate jazavičara, velika je verovatnoća da ste bar jednom pomislili da vas savršeno razume, ali da jednostavno bira kada će vas poslušati. I upravo tu počinje prava priča o ovoj posebnoj rasi.

Jazavičari su psi koji retko ostavljaju ravnodušnim. Neki ih opisuju kao tvrdoglave, drugi kao neodoljive, a oni koji ih zaista poznaju znaju da je istina mnogo zanimljivija. Iza njihovog prepoznatljivog izgleda krije se snažan karakter, izražena inteligencija, duboka privrženost i jedna posebna sposobnost da vrlo brzo osvoje ceo dom — i sve u njemu prilagode sebi.

Ovo nisu psi koji se stapaju sa okruženjem. Jazavičar uvek unosi stav, energiju i prisustvo. I upravo zato ljudi koji ih vole često kažu da ne postoji rasa slična njima.

Oni nisu mali psi. Oni su veliki karakteri u malom telu

Na prvi pogled, jazavičar deluje kao mali pas sa kratkim nogama i simpatičnim izrazom lica. Međutim, njegov temperament nema nikakve veze sa idejom “malog psa” u klasičnom smislu.
To su psi sa izuzetno jasnim stavom. Vrlo brzo pokazuju šta im odgovara, šta ne žele i na koji način očekuju da svet funkcioniše. Ne reaguju impulsivno bez razloga, već promišljeno i sa određenom dozom samostalnosti koja ih izdvaja od mnogih drugih rasa.

Kod jazavičara se vrlo rano primećuje da nisu tip pasa koji će slepo pratiti svaku komandu samo zato što im je izrečena. Oni vole odnos, komunikaciju i kontakt, ali žele da u tom odnosu zadrže i deo svoje slobode. Zbog toga sa njima život nikada nije dosadan.

Inteligencija koja ne traži dozvolu

Jazavičari su izuzetno inteligentni psi, ali ne na način na koji ljudi to često očekuju.

Njihova inteligencija nije usmerena na slepu poslušnost, već na procenu. Oni posmatraju situaciju, analiziraju reakcije i vrlo brzo uče kako funkcioniše dom u kojem žive. Razumeju rutinu, prepoznaju ton glasa, povezuju ponašanje sa posledicama i veoma uspešno pamte ono što im ide u korist.

To je razlog zašto sa njima klasičan pristup “rečeno je, dakle mora” često ne daje najbolje rezultate. Jazavičar razume komandu, ali zatim procenjuje da li mu se isplati da je izvrši u tom trenutku. To nekim vlasnicima deluje kao neposlušnost, a zapravo je reč o psu koji aktivno učestvuje u odnosu i koristi svoju inteligenciju na vrlo samostalan način.

Upravo ta osobina ih čini toliko posebnim. Sa jazavičarom ne živite pored psa koji samo prati, već pored psa koji misli, zaključuje i vrlo često donosi sopstvene odluke.

Emocije koje su dublje nego što izgledaju

Iako deluju samouvereno, pa ponekad čak i pomalo drsko, jazavičari su psi koji se veoma snažno vezuju za svoje ljude.

Oni možda neće na svakom koraku pokazivati potrebu za pažnjom na način na koji to rade neke druge rase, ali vrlo pažljivo prate svoje vlasnike. Posmatraju vas, osećaju promene u raspoloženju, reaguju na ton glasa i vole da znaju gde ste. Njihova privrženost često nije glasna, ali je duboka i vrlo postojana.

To su psi koji često biraju “svog čoveka”, ali istovremeno umeju da izgrade snažan odnos sa celom porodicom. Vole bliskost, kontakt i osećaj pripadnosti, ali obično pod svojim pravilima i u trenutku koji njima odgovara. I baš zato njihova nežnost ume da bude posebna — jer nikada ne deluje mehanički, već iskreno i lično.

Jazavičar ne traži samo mesto u kući. On traži svoje mesto u vašem svakodnevnom životu.

Tvrdoglavost ili samostalnost

Jedna od najčešćih stvari koje se govore o jazavičarima jeste da su tvrdoglavi. Međutim, ta reč često nije najpravedniji opis.

Mnogo preciznije bi bilo reći da su samostalni.

Postoji velika razlika između psa koji ne razume i psa koji razume, ali bira. Jazavičar najčešće pripada ovoj drugoj grupi. On ne ignoriše zato što je zbunjen, već zato što ima svoj doživljaj situacije. To je osobina koja može biti izazovna za vlasnika, ali je istovremeno i jedan od razloga zbog kojih su tako neodoljivi.

Sa jazavičarom ne funkcioniše odnos zasnovan samo na kontroli. Ono što daje bolje rezultate jesu doslednost, strpljenje, jasna pravila i osećaj međusobnog poverenja. Kada osete sigurnost i poštovanje, jazavičari umeju da budu izuzetno odani i povezani. Ali nikada neće izgubiti taj mali deo sebe koji govori da imaju sopstveno mišljenje o svemu.

Glas koji ne možete ignorisati

Ako postoji jedna stvar koja vrlo često dolazi u paketu sa jazavičarom, to je njegov glas.
To nije mali, neprimetan lavež koji se izgubi u prostoru. Naprotiv, jazavičari često imaju iznenađujuće snažan, odlučan i izražen glas za svoju veličinu. Oni laju jasno, sa stavom i sa osećajem da imaju važnu poruku koju treba čuti.

Laju kada neko prolazi pored vrata, kada čuju nepoznat zvuk, kada smatraju da nešto nije u redu, kada žele pažnju ili kada jednostavno procene da je vreme da daju komentar na situaciju. Ono što je kod njih zanimljivo jeste to što njihov lavež često ne deluje nasumično. Naprotiv, vlasnici vrlo brzo steknu utisak da jazavičar ne laje bez razloga, već da saopštava svoje mišljenje.

Ova osobina nije slučajna. Jazavičari su istorijski razvijani kao lovački psi koji su morali da komuniciraju sa čovekom, da budu hrabri, uporni i dovoljno glasni da signaliziraju ono što se dešava. Zbog toga je njihov glas deo njihove prirode, a ne mana koju treba posmatrati odvojeno od ostatka karaktera.

Naravno, sa pravilnim pristupom i doslednošću lavež se može usmeriti i držati pod kontrolom. Ali očekivati da jazavičar bude potpuno tih pas značilo bi očekivati od njega da ne bude ono što jeste.

Drama je njihov ljubavni jezik

Ako živite sa jazavičarom, onda znate da oni vrlo retko reaguju “obično”.

Ne pokazuju nezadovoljstvo tiho. Ne traže pažnju usputno. Ne podnose nepravdu dostojanstveno. Sve kod njih ima određenu dozu intenziteta, izraza i ličnog pečata.

Ako im nešto ne odgovara, umeju da vas pogledaju kao da ste ih duboko razočarali. Ako žele da se pokriju, ponašaće se kao da bez tog ćebenceta ne mogu da nastave dan. Ako niste dovoljno brzo reagovali na njihov zahtev, vrlo je moguće da ćete dobiti uzdah, pogled ili malu scenu koja će vas nasmejati i istovremeno razoružati.

Ta teatralnost nije slučajna. Jazavičari su emocionalno izražajni psi. Oni ne prikrivaju lako svoje doživljaje, već ih vrlo jasno prenose na okolinu. I upravo to je jedan od razloga zbog kojih ih ljudi toliko vole. Sa njima svakodnevica nikada nije ravna. Oni unose dinamiku, reakciju i osećaj da u kući živi ličnost, a ne samo ljubimac.

Jazavičar ne boravi u prostoru pasivno. On ga aktivno oblikuje svojim prisustvom.

Kako jazavičari “treniraju” svoje vlasnike

Mnogo se govori o tome kako treba vaspitavati psa, ali kod jazavičara se vrlo brzo shvati da se proces odvija u oba smera.

Jazavičar pažljivo posmatra svoje ljude. Prati kako reagujete na njegov pogled, koliko brzo ustajete kada nešto želi, da li popuštate kada je uporan i koliko puta treba da ponovi isti zahtev da bi dobio ono što mu odgovara.

Ako jednom nauči da ga određeni pogled vodi pravo na kauč, vrlo verovatno će tu lekciju zapamtiti zauvek. Ako primeti da malo upornosti donosi dodatnu pažnju, koristiće to vrlo promišljeno. Ako proceni da je određeno ponašanje efikasno, ponavljaće ga sa izuzetnom doslednošću.

To nije manipulacija u lošem smislu. To je inteligencija u kombinaciji sa pažljivim posmatranjem i izuzetnom sposobnošću da pročita čoveka. Zbog toga vlasnici jazavičara često kroz osmeh kažu da oni ne odgajaju samo psa, već da i pas vrlo uspešno oblikuje njihove navike, rutinu i dnevne odluke.

I upravo tu se krije deo njihovog šarma. Život sa jazavičarom nije jednosmeran odnos. To je svakodnevna interakcija sa bićem koje vas poznaje bolje nego što ponekad želite da priznate.

Zašto ih ljudi ili obožavaju ili ne razumeju

Jazavičari nisu rasa koja se dopada svakome na isti način. Oni nisu univerzalno “laki”, niti su psi koji se bez ikakvog otpora uklope u svačiji stil života.

Za nekoga ko očekuje potpuno predvidivog psa, jazavičar može biti izazov. Za nekoga ko voli karakter, emociju, humor i poseban odnos, on postaje nezamenljiv.

Ljudi koji ih vole ne vole ih zato što su jednostavni, već upravo zato što su posebni. Vole ih zbog njihovog stava, njihove pameti, njihove privrženosti i njihove male doze drame bez koje kuća odjednom deluje tiše i praznije.

Jazavičar nije pas koji će se truditi da bude kao svi drugi. I baš zato ostaje u srcu na poseban način.

Šta jazavičaru zapravo treba?

Jazavičaru ne treba stroga kontrola koliko mu treba razumevanje. Ne treba mu odnos zasnovan isključivo na komandama, već svakodnevica u kojoj postoje jasna pravila, doslednost i osećaj sigurnosti.

Potrebni su mu strpljenje, kontakt, mentalna stimulacija, osećaj povezanosti i dovoljno prostora da bude ono što jeste. Kada to dobije, jazavičar pokazuje koliko može da bude odan, zabavan, stabilan i emotivno povezan sa svojim ljudima.

To nije rasa koja traži savršenstvo. To je rasa koja traži odnos.

Jazavičari nisu tvrdoglavi u onom jednostavnom, površnom smislu u kojem ih ljudi često opisuju. Oni su samostalni, inteligentni, emotivni i puni karaktera. Imaju izražen glas, snažnu volju, duboku privrženost i posebnu sposobnost da svaki dan učine zanimljivijim.

Život sa jazavičarom ne svodi se na posedovanje psa određene rase. To je život sa ličnošću koja ima stav, emociju i vrlo jasan osećaj sopstvene važnosti.

I kada ih jednom zaista upoznate, shvatite da upravo te osobine koje nekima deluju zahtevno postaju ono zbog čega ih je nemoguće ne voleti.